Nataša Buzadžić - Politika je neodvojiva od svakodnevice

Politika je neodvojiva od svakodnevice, obrazovanja i vaspitanja.

U situacima kada se bavite nečim ili rešavate problem neophodno je imati jasan uvid u potencijale, snage, ali i teškoće i pretnje.
Koliko god delovalo banalno, treba se podsetiti prvog potencijala. Naši preci su se žestoko borili za pravo glasa. Mi ga imamo. Iz lekcije o građanskoj revoluciji ostale su ocene ili poruka.
Životi su dati kako bi građanstvo postalo glavna politička snaga!
Ravnopravnost svih se sporo širila. Žene u Švajcarskoj su pravo glasa dobile 1971.godine a na našim prostorima, 1945.godine.
Kako nam je glas "oduzet", kako nam je politika "oduzeta" i kako je vratiti građanima?
Kako zainteresovati ljude za politiku koja se direktno tiče njihovog svakodnevnog života?
"Politika nije moje polje interesovanja"
Isčekivanje i priprema žurke za 18.rođendan je divno, ali prava žurka počinje nakon toga. To je trenutak kada se vidi šta su roditelji, škola i zajednica učinili. Koji alat su mladima dali. Nezamisliva su iznenađenja koja život donosi i nema više izlaska iz sveta odgovornosti, izbora i odluka.
"Politika je prljava igra", neću učestvovati u tome.
To je dobro. Ljudi ne pristaju na govor mržnje, dreku tokom nazovi razgovora, neslušanja, nekonstruktivnih rešenja, nebrige za istinske potrebe ljudi, odsustvo empatije.
Naučeni smo pogrešno, vaspitno i obrazovno za ovaj deo naših života zapušteni.
Decenijama smo zaglavljeni u toj priči -pristajanja, borbe, otpora, povlačenja, protesta, bojkota..
Kako kanalistai te osećaje nezadovoljstva koji nas upozoravaju? Nema potiskivanja.
"Naši neistomišljenici su naši neprijatelji, krivi su.."
Oni su naši, Srbi, sugrađani, mnogo više sličnosti imamo nego razlika.
Imaju svojih vrednosti. Ne zavaravajmo se. Umesto da realno vidimo dobre strane svakog protivnika, lakše je ući u vrtlog nekorektnosti i netolerancije. Mi na lokalnom nivou makar možemo da ponudimo drugačije. Svoje političke "protivnike" poznajemo lično, prijatelji smo sa nekima, rođaci. Pokažimo da se može i mora drugačije.
"Politika je samo za odabrane"
Moguće je kada je u pitanju rešavanje državnih problema što podrazumeva specifične predispozicije, stečena kompleksna znanja i razvijene veštine, moralne vrednosti, altruizam..
U našem gradu, svi idemo istim ulicama i parkovima, upadamo u iste rupe i saplićemo se na istim mestima. Koristimo, ili ne, ista mesta za lečenje, razonodu, kulturu, obrazovanje... Da bi Kragujevac postao moderniji grad, nije potrebno da obećavamo lansiranje rakete već da slušamo stanovnike i nakon izbora, da se spojimo njihove potrebe sa "strukom", promislimo o mogućnostima, pogledamo u budućnost i sve to dobro premerimo i uradimo. I izvestimo javno! Podrazumeva se da je "posao" sa egom, sujetom, samovoljom, krivicom i osećajem moći, završen . Ne klanjaju se oni koji biraju i plaćaju, već oni koji su birani, koji su ponudili svojevoljno odgovornost i koji su plaćeni za to.
"Otpor prema promenama"
Iz prošlosti se uči. Za građane je najvažniji život "u sada", na osnovu čega odlučuju o budućnosti.
Ne smeju se zaboraviti zasluge mnogih koji su devedesetih u političkom životu bili svetlost ovog grada. Da li smo ponovo zaglavljeni? Poveravamo odluke o životima osamnaestogodišnjaka onima koji su penzionisani? Znanja i iskustva bi uvek trebalo da imaju posebno mesto, u svakoj delatnosti. Savetodavci da, dok god žele. Prepustiti im donošenje odluka za budućnost? Stvar izbora.
Šta zapravo ja želim? Želim da ne MORAM već da HOĆU da Kragujevačka priča bude drugačija od svih predhodnih.